Bez čudesne sposobnosti našeg tela da odbije uljeze dovek bi bio lak plen svakom bacilu koji se na njega ustremi. Odbrambeni mehanizmi imunog sistema po prirodi stvari su moćni, ali ih je potrebno održavati i pomagati im da bi mogli da funkcionišu na najbolji mogući način.
Uloga imunog sistema jeste u tome da čuva telo od napada virusa, bakterija i parazita. Neposredan odgovor na takve opasnosti naziva se ,.imuna reakcija”. lmuni sistem svoj posao obavlja unutar tela: unutrašnja sluzokoža creva i pluća, na primer, hvata opasne bakterije, dok, s druge strane, korisne bakterije u crevima ne dozvoljavaju da štetni organizmi ostvare prevlast. Borba se nastavlja i u mokraći, sa kojom se bacili izbacuju iz bešike, dok u krvnim sudovima neutrofili, vrsta belih krvnih zrnaca, s velikim uspehom pronalaze i uništavaju nezvane goste nosioce infekcije.
Sa imunom zaštitom čovek se radja — to su oni mehanizmi koji su tu od početka tu da nas čuvaju od napada sa strane. Imuni sistem, medjutim, ima i to svojstvo da uči; sposobnost da prepozna i pobedi nove, drugačije neprijatelje. Sama činjenica da taj „stečeni” ili „adaptivni” imunitet postoji znači da naše telo, pošto se jednom već susrelo sa odredjenim oblikom napada na neki od svojih sistema, ubuduće razvija otpornost prema tom virusu ili infekciji. Narednom prilikom će, dakle, biti unapred naoružano protiv te opasnosti. Prednost starenja jeste i u tome što imamo iskustva s većinom učestalih infekcija.
Rat protiv bacila
O delovanju imunog sistema ovde se govori uz upotrebu vojničkih pojmova. Nije to puka metafora: telo je zaista podložno napadu organizama čija je namera da unište ili zauzmu odredjeni deo vaše telesne teritorije. A biološka je činjenica da vi na raspolaganju imate snage čija je uloga da se napadačima odupru: reč je o limfocitima, jednom tipu belih krvnih zrnaca. Dve glavne vrste limfocita — T ćelije i B ćelije — stvaraju se u koštanoj srži; B ćelije tu i sazrevaju, dok se T ćelije prebacuju u grudnu žlezdu (timus), gde dostižu punu zrelost, cla bi potom bile izmeštene u slezinu i limfne čvorove, spremne za borbu protiv infekcije. Pre nego što T ćelije stupe u dejstvo, one moraju da „nauče” kako da prepoznajuodredene strane zavojevače; ovaj ključni proces „obrazovanja” odvija se u timusu.
ŠTA RADE T I B CELIJE
Naša tela proizvode različite vrste ćelija imuniteta. T ćelije-ubice napadaju i neutrališu ostale ćelije ukoliko su ove zahvaćene virusom ili podlegle bakterijama, sprečavajući na taj način razmnožavanje i širenje infekcija. T ćelije-pomoćnice podstiču u pak B ćelije da proizvode antitela — belančevine koje se vezuju za uljeze, obeležavajuéi ili tako da telo može da ih prepozna i uništi. Drugu grupu, tzv. naivne T éelije, čine sveže ćelije koje su se razvile kao reakcija na novi virus; one postaju specijalizovane „memorijske T ćelije”posłe prvog susreta s virusom, i odmah počinju da se razmnožavaju kako bi brzo reagovale na eventualan budući sličan napad. Kod novorodjenčadi naivnih T ćelija u odnosu na one memorijske ima znatno više, ali već u mladosti mnoge T ćelije za sobom imaju „susrete” sa antigenima (stranim supstancama) i Stigle su da se preobrate u memorijske ćelije. Kod starijih osoba naivnih T ćelija gotovo da uopšte i nema. To je kao da telo samo može unapred da nasluti napad koji mu se sprema. U isto vreme, to znači neki novi soj gripa, recimo, može zateći nespremnog. Radite na snazi
Imunom sistemu pružićete podršku tako što ćete posvetiti pažnju raznim aspektima života koji mogu imati uticaja na imunitet. Evo najboljih načina da sačuvate zdravlje svog imunog sistema:
- Nemojte da pušite I aktivno i pasivno pušenje čine vas podložnijim raznim infekcijama, koje su kod pušača, inače, uvek teže nego kod osoba koje uopšte nisu izložene duvanskom dimu. Nesumnjiv dokaz za ovu tvrdnju pružilo je istraživanje obavljeno 2010. u Sinsinatiju, u američkoj državi Ohajo, kada su naučnici došli do zaključka da i sámo pušenje — ali i izloženost duvanskom dimu — kod medicinskih sestara nepovoljno utiču na sposobnost imunog sistema da normalno funkcioniše.
- Budite aktivni upitajte sebe da li dovoljno vremena posvećujete vežbanju. Ukoliko ste generalno dobrog zdravstvenog stanja, i pokretni, postavite sebi cilj da u dnevnom rasporedu nadjete mesta za kombinaciju aerobnih vežbi i aktivnosti za jačanje mišića. Pravi izbor za osobe starije od 35 godina podrazumeva 20—30 minuta brzog hoda, jogu, ples, pa čak i rad s kosilicom više dana u nedelji — ili okopavanje i rad u bašti dva ili više dana u nedelji. Sto se slabije pokretnih osoba tiče, blagotvorno dejstvo ima bilo kakva fizička aktivnost, ma kako lagana bila. To vam može pomoći da sačuvate zdravu telesnu težinu, a zna se da višak kilograma utiče na povećanje rizika od raznih bolesti, kao što su dijabetes, rak i srčana oboljenja, delom i stoga što suvišne masne ćelije deluju na imuni sistem, izazivajući opasno zapaljenje koje potom oštećuie telesna tkiva. San na prvom mestu Zdrav noćni san od ključnog je značaja za optimalno funkcionisanje odbrambenog sistema vašeg tela; i obrnuto, ukoliko u dužem periodu innate problema s nedostatkom sna, može doéi do slabljenja imunih reakcija — a u telu se pritom proizvodi manje antitela koja ée se suprotstaviti infekcijama, o čemu svedoče rezultati jednog istraživanja sprovedenog nedavno u Brazilu. U nastavku teksta još 5 interesantnih načina da podignete imuni sistem.
1. NEGUJTE PRIJATELJSTVA istraživanje kojim je bilo obuhvaćeno 1.500 osoba , obavljeno pod okriljem Univerziteta Flinders u Australiji, dovelo je do saznanja da ljudi koji imaju razgranate mreže prijatelja žive duže od onih koji se druže s manjim brojem ljudi, što znači da druženje pozitivno utiče na razne izbore vezane za način života — kao što su, recimo, pušenje ili vežbanje — i da čovek koji ima prijatelje može da računa na nečiju emocionalnu podršku. Eto, svakako, dobre novosti za vaš imuni sistem.2. UPOZNAJTE SVOJE DOMETE Ako uporno pokušavate da nadmašite sebe i zbog toga se silno naprežete, to može izazvati stres, koji negativno utiče na zdravlje — pokazale su studije vodjene širom sveta još od šezdesetih godina XX veka na ovamo. Hormoni stresa kortizol i adrenalin suzbijaju delovanje imunog sistema. Stres utiče na sposobnost organizma da reaguje na infekciju, i može da uzrokuje gubitak apetita, poremećaje sna i depresiju. Naučite da kažete „ne” kad se osećate pretovarenim. A ako nikako ne možete da izbegnete stres, vežbajte tehnike opuštanja, ili naučite da meditirate.3 PUSTITE MUZIKU Slušanje muzike koju volite može pomoči vašem imunom sistemu. Studija uradena na Univerzitetu u Vilksu, u američkoj državni Pensilvaniji, pokazala je da, kad se muzika
zaustavi posle 30 minuta slušanja, nivo IgA — antitela koja učestvuju u borbi protiv infekcija – ostaje povišen, dok nivo stresa pak ostaje srazmerno snižen.4. UŽIVAJTE U SEKSU Postoji, izgleda, veza izmedju seksualne aktivnosti i osećanja blagostanja. Studija uradena na Univerzitetu u Čikagu, tačnije na tamošnjem Medicinskom fakultetu Pricker, u kojoj je udestvovalo 3.000 Amerikanaca , pokazala je da su oni koji redovno vode ljubav svoje sopstveno zdravstveno stanje vrednovali više od onih koji redje uživaju u seksu. Razlog: seks pospešuje proizvodnju zdravog proteina lgA. Ljudi koji su u braku ili u intimnim vezama pre će retć da smatraju sebe vrlo zdravim osobama — zaključak je istog istraživanja.5. VOLITE ŽIVOTINJE Maženje ljubimca ne samo što ispunjava osnovnu ljudsku potrebu za dodirom, veé pogoduje imunom sistemu zato što podiže nivo proteina lgA, konstatovali su autori jedne druge studije radjene na Univerzitetu u Vilksu.
Нема коментара:
Постави коментар